PISMA PREPORUKE
Milijan Stojanić
Akademik
Poštovani prijatelju,
Čitajući kompletan HORECA i legendarnog Saše Mišića inače, svetskog stručnjaka iz oblasti gastronomije a i šire, smatram, da je ovo jedini i pravi projekat koji će gastronomsku struku podići na jedan viši i kvalitetniji nivo, u obrazovanju kako mladih, tako i visoko stručno obrazovanih kadrova. Činjenica je da je Gospodin Mišić radio i upoznao mnoge svetske kulture kao i gastronomske ponude, smatram ga jako kopetentnim i voljnim da sva svoja znanja prenese na mlađe generacije.
Sve za dobrobit podizanja nivoa kulture i ishrane u Srbiji. Moje iskustvo 45 godina rada u gastronomiji, moje kolege kada postignu određeni nivo, pričaju nepotrebnu priču kako je to tobože, imaju neku svoju kulinarsku tajnu što sa Sašom Mišićem nije slučaj. Cenim, da samo veliki stručnjaci, svo svoje znanje s ljubavlju prenose na mlađe, jer upravo je to veličina svakog velikog Maga kakav je dotični gospodin.
Toplo preporučujem svima onima koji žele da se usavršavaju i da ponesu žig velikog Maga Saše, da se uključe u ovaj projekat i da budu ponosni zato što su sarađivali sa ovom akademijom. Nadam se ( u šta sam siguran) da će Saša uključiti još neke ljude sa ugledom koji samo mogu zaokružiti sve što današnji savremenim svet zahteva, a mi uvek moramo biti u trendu svetskih zbivanja jer našu zemlju posećuje sve više stranih turista.
Srdačan pozdrav, svima onima koji žele da budu deo ovoga tima.
Nenad Tomić
Sašu Mišića sam upoznao 2008 godine, kada je radio u Hotelu Moskva, neposredno po dolasku iz Nemačke. To mu je to bio prvi posao u Srbiji kada je odlučio da živi i radi sa porodicom u našoj zemlji, iako je rodjen u Nemačkoj koja mu je pružala sve ono što je jednom profesionalcu u ugostiteljsko-turističkom sektoru trebalo.
Ja sam u to vreme radio na razvoju nekoliko projekata po Srbiji, izmedju ostalog na Studiji izvodljivosti, projektovanju hotela u Smederevu, i sve što prati jedan hotel.
Kada sam čuo od prijatelja da imamo u Srbiji kuvara, Fb menadžera i sve ostalo što Ugostiteljsko-Turističkom sektoru postoji, pozvao sam ga da mi se pridruži na projektu Smederevo.
Tada sam uvideo sve njegove kvalitete i znanja koja su u tom momentu prevazilazila ne samo moja očekivanja, nego sve ono što mi svi ukupno znamo u Srbiji, pogotovo u sektoru Hrane I Pića.
Sve je potkrepljeno školom i iskustvom koje je Saša Mišić stekao pre svega u Nemačkoj koja važi za najbolju školu sveta u industriji hotela I turizma.
Uživao sam u njegovom drugačijem i kvalitetnijem pristupu našem poslu, u načinu na koji on prenosi znanje. I sam sam svakodnevno učio od njega, iako sam radio na svim pozicijama u Hotelu, od najniže do direktorske, uz završenu hotelijersku školu.
Vrlo brzo smo počeli da radimo na nekoliko projekata, iako je intenzivno radio u restoranu Madera koju je preporodio.
Smatram da sam od retkih saradnika koji je Sašu upoznao sa svim svojim vrlinama, veštinama i znanjem, pre nego što je postao TV lice širom poznat u regionu. Time sam dobio jedinstvenu PRIVILEGIJU da nemam iskrivljenu percepciju o samom Saši Mišiću, kao što je mnogi imaju jer su je stvarali na osnovu TV izdanja koje je on imao godinama.
Tvrdim da je Saša Mišić isti pre slave koju je poneo, kao i sada kada je poznati TV kuvar. Njegov uspeh na TV polju je isključivo zahvaljujući njegovom znanju i karakteru, kao i čistom profesionalizmu. Vlasnici Tv kuća sa kojima je radio vrlo dobro znaju da su više oni dobili od Saše nego Saša od njih. On će uvek dati više od očekivanog.
U vreme njegove TV anonimnosti (2010. god) sam imao priliku da za srpsku asocijaciju (HORES) restorana i hotela nastupamo zajedno na Balkanskom prvenstvu (Burgas, Bugarska) u disciplini restoratera, gde je on imao ulogu Šefa kuhinje, a ja ulogu Šefa sale i neposredno doživim Sašu uživo na terenu. Taj osećaj imam i danas, a to je osećaj totalne organizacije, samopouzdanja i dominacije. Osećaj uživanja i lepote u poslu. Sreće i osmeha. Takodje sam imao prilike da vidim njegovo znanje i veštinu u odnosu na kuvarske prvake iz regiona. Saša je potpuno dominirao i tada sam shvatio da bi njegova Gastro Akademija u praksi bila svetska, a naša.
Kasnije smo Saša i ja sarađivali na nekoliko velikih projekata, ali ono što bih izdvojio je njegov humanitarni rad koji je bio tada već značajan, jer je imao slavu TV lica i to vrlo pozitivnog u običnom narodu.
Zajedno smo pomogali deci sa Kosova, deci oboleloj od raka, ali smo takodje imali nastupe u nekoliko regionalnih škola i radionica gde smo promovisali pre svega POZIV (kuvar, konobar…), koji je naročito u provincijama devastiran.
Kada sam 2014. godine počeo da razvijam sopstveni franšizni lanac kafeterija. Pored svih svojih poslova u ugostiteljstvu, pozvao sam Sašu da mi napravi i sprovede concept hrane unutar kafeterija. Bio je to jedan od mojih boljih poslovnih poteza, jer se i danas temelji Sašinog koncepta osečaju kroz profitabilnost i zadovoljstvo gostiju.
Sašu smatram za pravog patriotu i svrstavam ga u red modernih vitezova srpske promocije. Svi znamo da je hrana izraz kulture jednog naroda, a njegova misija je da to bude u rangu svih svetskih. Nešto poput Novaka Đokovića u sportu.
Oba su nesebični borci.
Imajući u vidu izvanredne kvalitete koje je Saša Mišić, kao saradnik pokazao u svim aktivnostima ugostiteljstva i turizma, proporučujem ga za upravljačke pozicije, sa napomenom da je Saša VOĐA BEZ TITULE, jer mu titula ne treba. On je predvodnik koji je pozitivan, koji podstiče druge da budu bolji. On ostavlja trag. On je čovek koji nadahnjuje.
Saša Mišić je vrlo energična i sposobna osoba sa jakom voljom i čvrstim principima. Takođe, ako tražite nekoga ko je u isto vreme i otvoren za nove ideje i sposoban da sve konce drži u rukama, onda Vi tražite upravo ovog profesionlaca.
Miloš Urošević
Urednik i voditelj emisije Galileo
Sašu Mišića sam zvanično upoznao na početku druge sezone kulinarske emisije "Paklena kuhinja", u februaru 2011. godine, koja se emitovala na TV Prva sa velikim uspehom. Rekao bih da smo se prepoznali kao dobri saradnici, tokom vremena i kao prijatelji. Koncept emisije "Paklena kuhinja" razlikovao se od do tada viđenih emisija sa kuvanjem, ali je u najvećoj meri popularnost doneo upravo Saša. Harizmatičan i dosta pričljiv, što je u to vreme za njega predstavljalo veliku muku da se izbori sa pomalo zaboravljenim maternjim jezikom, uspeo je da dovede do suza vlasnike i menadžere, konobare i kuvare, jer je kao vrhunski profesionalac i poznavalac kuhinje, svojim znanjem ali i temperamentom uspeo da odigra na kartu sujete svojih kolega. S druge strane osvojio je srca gledalaca, jer je ispod tvrde namere bio i ostao spreman da podeli svoje ogromno znanje ne samo iz kulinarstva, što je dokazao svaki put kada se dohvatio noža i kutlače, već i iz rukovođenja restoranom kao celinom.
Sa Mišićem se ponovo srećem tokom snimanja ozbiljnog studijskog projekta "Moja mama kuva bolje od tvoje", koji je podrazumevao 73 epizode i rad sa kuvarima amaterima, pod nadzorom njihovih roditelja i Saše Mišića. Tom prilikom Saša pokazuje drugi obraz svog karaktera, jer je u prvom slučaju radio sa okorelim profesionalcima koji su se pomalo opustili na oblacima slave i znanja, dok je sada radio sa ljudima koji su dobri u kihinji, ali u kućnim uslovima, te je iako oštar, doneo pohvale, suze radosnice i pozitivnu energiju uz spisak saveta koje bi retko koji profesionalni kuvar podelio sa svojim učenicima, a kamoli sa širom javnošću.
O kvalitetu rada i profesionalnosti Saše Mišića i traga koji je ostavio na TV kulinarstvo, najbolje govori činjenica da se obe navedene kulinarske emisije "Paklena kuhinja" i "Moja mama kuva bolje od tvoje" još uvek mogu pogledati u repriznim terminima, na kablovskim kanalima sa velikim udelom u gledanosti.
Iz ličnog ugla, rad sa Sašom je ispunio i premašio sva moja očekivanja. Iako zahtevan kada je kuhinja u pitanju u želji i nameri da obrok bude ne samo savršeno pripremljen, već i serviran, Mišić je sa druge strane vedar, šaljiv, komunikativan, društven, džentlmen i pre svega dobar domaćin. Prepoznao je srpsku kuhinju kao dobar pravac, jer se geografski, kulturno i demografski Srbija nalazi u centru "ruže" i predstavlja spoj na kojem je Saša spreman da radi. Jedan je od retkih koji nije izgubio veru da na ovim prostorima može i mora da se radi i zbog toga se uvek nadam skoroj saradnji.
Anđelković Saša
Vlasnik restorana “Citadela”Pančevo
Zovem se Anđelković Saša. Rođen sam 19.02. 1968 u Pančevu. U ugostiteljstvu sam punih 32 godine, a već 17 godina sam vlasnik restorana Citadela. Reč je o restoranu nacionalne kuhinje. Trudim se da održim tradiciju stare dobre srpske kuhinje sa izvornim jelima našeg područja, ali i područja odakle potiče moja porodica, a to je jug Srbije tačnije Vranjski okrug. Ta jela i dominiraju na meniju restorana. Gospodina Sašu Mišćca sam upoznao 11. 05.2011. godine na snimanju emisije "Paklena kuhinja" iz čuvenog serijala koji je on tada maestralno i veoma profesionalno vodio na Prvoj televiziji. Saša je na mene ostavio veoma dubok utisak kao vrhunski poznavalac i stručnjak u kulinarstvu i uopšte u gastronomiji. Njegovo znanje je nemerljivo jer doseže veoma daleko i poznavalac je svih vrsta kuhinja. U toku snimanja emisije dao mi je pregršt profesionalnih saveta koje sam kasnije primenio u restoranu, a rezultati su bili i više nego očekivani. Promet nam se znatno povećao jer su jela bila osvežena Sašinim kulinarskim savetima i umećem. Za Sašu Mišića mogu da kažem da je takođe i vrhunski poznavalac vina i tačno zna da preporuči koje vino uz koju vrstu jela bi bilo najbolje da gost konzumira što daje dodatnu draž našim konzumentima. Saradnju smo nastavili i nakon završetka snimanja, učestvovali smo zajedno na humanitarnim skupovima za pomoć deci oboleloj od srčanih oboljenja u Tiršovoj. Pripremali smo jela stare srpke kuhinje iz 14. i 15. veka koja su se pripremala na dvorovima naše vlastele i sav prikupljen novac donirali navedenoj utanovi. Saša je veliki čovek i humanista, uvek spreman da pomogne kada je to potrebno. Saši Mišiću želim puno uspeha na novom projektu. Njegovo znanje, kreativnost i umeće su veoma potrebni, a on je taj koji će na najbolji način da prenese svo svoje znanje i veštine mladim kolegama i budućim vlasnicima lokala.
Jordan Nastanović
Kuvar profesor poslastičar
Moje ime je Jordan Nastanović. Ja sam poslastičar kuvar i profesor praktične obuke na Visokoj hoteljerskoj školi u Beogradu i imam, mogu slobodno da kažem više od 30 godina radnog iskustva. Volim da prenosim znanje mladim generacijama i verujem u spoj iskustva i mladosti. Sašu sam upoznao pre mnogo godina, kada se vratio iz Nemačke i kada je na Visokoj hotelijerskoj školi u Beogradu gde sam i ja predavao, aplicirao za predavača stručne obuke. I tada je bio pun energije, sa jako dobrim znanjem iz struke. Saša je imao je vizije i prepoznali smo se u tome jer i ja sam nekada bio takav u mladosti. Sada smo već jako dobri prijatelji i sastajemo se uvek na stručnim manifestacijama. I on i ja angažovani smo i kao sudije kulinarstva na međunarodnom nivou. Svima koji će od Saše Mišića učiti želim da kažem da je učenje sadržaj života, a ono što će od njega čuti korisno je i primenjivo u svim životnim oblastima. Saši čestitam na doslednosti i upornosti.
Ivica Zdravković
Profesor - nastavnik veština na smeru
Menadžment tehnologije hrane i gastronomije na
Visoko poslovnoj školi u Leskovcu
Nakon završene srednje ugostiteljske škole, na smeru Kulinarski tehničar, nastavio sam usavršavanje. Na Visoko poslovnoj školi stekao sam zvanje Strukovni inženjer tehnologije hrane i gastronomije, a trenutno sam i na Specijalističkim studijama i na Akademskim studijama prvog stepena.
Iza mene je i radno iskustvo od 15 god u kuhinji. Poslednjih 10 god angažovan sam kao vođa smene, ŠEF kuhinje, kako u Leskovcu, tako i u inostranstvu, u Nemačkoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj.
Učesnik sam mnogih takmičenja u zemlji i svetu.
Dobitnik sam Oktobarske nagrade grada Leskovca za rad i promovisanje grada kao grada dobre hrane i roštilja...
Kolegu Sašu Mišica sam upoznao na projektu Otvaranja Kompleksa Apostolović u Leskovcu. Imao sam priliku da budem deo njegovog tima. Njegovo poznavanje nacionalne, moderne, pa i švedske i evropske kuhinje je posebno fascinantno. Njegove tehnike rada i način na koji prenosi svoje znanje i iskustvo mlađima je za svaku pohvalu jer se pokazano u praksi primenjuje i dan danas u tom restoranu. Zajedno smo radili na još nekoliko projekta u oblasti prezentacije Nacionalne kuhinje. Ono što mogu sa sigurnošću da kažem jeste da je rad sa mlađim generacijama kuvara posebno značajan jer Sašin trud u tome je nemerljiv i neprocenjiv. Svim polaznicima želim puno strpljenja i maksimalmnu koncentraciju u radu jer se od Saše može mnogo naučiti, a naravno kasnije primenjivati ne samo u Srbiji već i u svetu.
Kolegi Saši Mišiću želim puno uspeha u daljem radu zato što on to najbolje radi.
Dejan Stanković
Kuvar i predsednik Kulinarske Federacije Srbije
Angažovan sam kao šef kuhinje u Osteria Mozzarela i kao predsednik
Kulinarske Federacije Srbije. Voditelj sam emisije “Kuhinja prezident”.
Federacija na čijem sam čelu se bavi širenjem pozitivne kulture ishrane Srbije na nacionalnom i međunarodnom nivou, kao i edukacijom i obukom stručnih lica i širokih masa. Svi zajedno se zalažemo za zdrav odnos između vlasnika, zaposlenog i gosta u našem sektoru. Bavimo se aktivnim informisanjem o stručnim temama, sarađujemo sa resornim ministarstvom i svim školama. Imamo veliki broj članova. Sašu sam
upoznao pre nekoliko godina kao i svi mi, najpre preko tv ekrana, a zatim i uživo. Jako brzo smo shvatili da delimo zajedničke vrednosti u našim poljima horece i od tada sarađujemo na nacionalnom i međunarodnom nivou. Saša nam je doneo nov način razmišljanja kako bismo mogli da sačuvamo naše vrednosti u smislu jela i trpeze. Verujem da ćemo sa njegovim novim projektom imati još jedno kvalitetno mesto edukacije i još jedan bedem u odbrani naše kulture ishrane.
Polaznicima poručujem:
“Čeka vas obuka na visokom nivou.”
Saši želimo puno uspeha na tom putu i nudimo punu podršku i
saradnju.
Dragiša Stefanović,
Šef kuhinje u restoranu "Scenario", Novi Sad
Zvučaće možda čudno, ali ja sam završio školu za mehaničara tt uređaja. Moj hobi je bila muzika i svirao sam u mnogim bendovima. Kuvao sam po malo iz zadovoljstva, ali sam vremenom u borbi za egzistenciju i bolji život svoje porodice počeo da se ozbiljnije bavim kuvanjem. Posle ukazane prilike da odem u Španiju i radim u kuhinji počinje moje ozbiljnije bavljenje kuvanjem.
Kada sam se vratio zaposlio sam se u restoranu “Bouqet” u Novom Sadu. Restoran je bio jako lepo uređen, na odličnoj lokaciji u pešačkoj zoni Novog Sada, ali je bilo jako slabo posećen. I samom vlasniku je bilo jasno da nešto mora da se promeni.
Bilo je leto 2014. kada sam upoznao Sašu Mišića. On je bio angažovan da postavi celokupni sistem, jelovnik kao i za obuku i edukaciju osoblja. Ja sam već tada imao 51 godinu i mislio sam da produžim radni vek par godina. Pre nego što sam ga upoznao gledao sam ga u emisiji “Paklena kuhinja” u kojoj je kritikovao i dovodio do suza ljude koji su radili u kuhinjama.
Imao sam jako veliku tremu i strah od kritike jer sam bio svestan onoga koliko znam, ali dogodilo se nešto sasvim suprotno od onog što sam očekivao. Radeći sa njim proširio sam vidike i zainteresovao se još više za posao. On me je ohrabrio da nastavim da se edukujem. Sa svojih skoro 60 godina postao sad član Asocijacija šefova kuvara Srbije, Kuvarske federacije Srbije, učestvovao na brojnim takmičenjima i osvojao medalje u raznim disciplinama. Svo to moje znanje i uspeh dugujem Saši Mišiću.
On je bio moj pokretač koji mi je otvorio vidike i dao snagu da odem par koraka u napred.
Ja i dalje želim da učim, da napredujem i svaka smernica Saše Mišića mi mnogo znači.
Saša Mišić poseduje veliku pokretačku snagu. Svoje znanje i iskustvo nesebično prenosi svima koji žele da napreduju u ovom poslu.
Zato bih želeo da preporučim svima koji žele da se usavršavaju da mu poklone poverenje.
Njemu kao čoveku, prijatelju i kolegi želim da postigne veliki uspeh sa novim projektom.
Daliborka Petrović
Menađžer hrane i pića
Saša Mišić je uspeo! On je primerom i rečito usmerio pažnju na izazove koje liderstvo i menađžmet danas ima u tri neodvojive prezentacione slike jednog naroda i jedne države - slike ugostiteljstva, turizma i trgovine u kulturi hrane i pića, ali i ishrane jednog naroda. S.Mišić lično je sebe podstrekao ka već utvrdjenom i postavljenom otkrovenju, ali i uverenje sebi, sugradjanima, susedima, bližim, ali i nešto mnogo daljim prijateljima u drugim zemaljima o kulturi hrane i pića i ishrane našeg naroda.
Saša se ne boji da ispituje teške, ali i ključne teme u ovoj grani, koja je podstrek za dalji razvoj privrede, kulturne etike, ali i obučavanja ne samo profesionalca , vec i domaćina u domu, i vrednih domaćica i majki koje neguju i održavaju godinama tradiciju kulture hrane i pića. Ovo u potpunosti dokazuje njegovu želju, volju i ljubav za trud, da je ovo uvrenje i buđenje istog, nužna literatura kojom se izgrađuje kultura hrane i pića naroda.
Verujte mi, možete imati poverenja u Sašu Mišića. Zato počnite od sebe, što više ljudi treba da se upozna sa njim i njegovim radom. Već sam lično nekoliko godina unazad upoznata sa Sašinom misijom truda u ovoj oblasti, verujte uspeva......
Po mom mišljenju, S.Mišić po pitanju ove misije, prvenstveno ukazuje da je poverenje od velike važnosti, prvenstveno poverenje u sebe, prijatelje, poslodavce, naše rukovodioce ovih delatnosti, a potom poverenje u uverenje u ono što već sada imamo, a to je raskošno bogastvo plodova za jednu kulturu naroda hrane i pića koju naša zemlja ima i svake godine nam iznova daje. Da, da on je lider koji nadahnjuje svojim uverljivim jednostavnim komunikacionim veštinama u svom radu. On na zadivljujući način objašnjava srž poverenja u radu, i kako se ono može uspostaviti, očuvati i dalje razvijati, a posebno ono što vec sada imamo u našoj kulturi ishrane. Saša Mišić nije samo učinio veliku uslugu rešavanju studija slučaja poslovanja u ovoj grani delatnosti, već i u našem društvu u celini.
Saša Mišić jasno pokazuje smernice, kojima omogućava običnim ljudima, poput mene i vas, profesionalcima, investitorima, vlasnicima ugostiteljske, hotelijerske, turističke i distributivno korporativne delatnosti da postižu svoje ciljeve u izgradnji obostranog poverenja kao brzom katalizatoru uspeha, ali i poverenja u naš izbor onog zdravog proizvoda, ali i usluge kao kod našeg dobro domaćina.
Lično znam koliko je poverenje važno, te se pridružujem njegovim prijateljima i saradnicima u podršci svakog narednog koraka u ovoj branši. Zato, hajde i vi da nam se pridružite! Upoznajte se sa vrednostima naše kulture hrane i pića. Upoznajte se Sašom, razvijajte svoj posao, napravite brend, postanite vešti prezentatori kulture hrane i pića jednog naroda, domaćiće. Spremite se za nove recepte koji će nam sasvim sigurno tek doći...pođimo da podržimo....
Vladimir Arsenijević
Profesor praktične nastave u TUŠ “Toza Dragović” Kragujevac i suosnivač HORECE Kragujevac
Volim narod i volim svoju struku. Radim sa mladim kadrom i učim ih kako da postanu dobri kuvari. Suosnivač sam HORECE KRAGUJEVAC i bavim se razvojem kulture ishrane gde god stignem. Sašu sam na tom putu upoznao i drago mi je da smo postali dobri prijatelji, a i više od toga. Zajedno se borimo za kvalitet u stručnoj obuci. Jako ga cenim kao kolegu. Ima veliko znanje i to nesebično deli. Polaznicima mogu da kažem: Poslušajte dobro šta će vam reći Saša. Imate šta da naučite.”
Saši želim puno uspeha u daljem radu.
Katarina Čarapić
Direktor Srednje stručne škole u Mionici
Na poziciji direktora škole sam sada već nekoliko godina i bavim se obukom mladih ljudi iz Horeca sektora. Jako dobro sam upoznata sa situacijom sa te strane. Sašu sam upoznala kada je kod nas u školi predavao gde je pored priče o svojim ličnim iskustvima đacima na svoj način i sa ogromnom energijom preneo pomalo zaboravljene vrednosti koje ga pre svega čine velikim čovekom, a onda i stručnjakom. Ovo su i njegove reči: “Ako želis biti uspešan stručnjak svog zanata onda postani i ostani čovek. “ Saša je ličnost koja ume da radi uspešno sa narodom svih starosnih doba i voli da prenosi znanje.
Želim mu puno uspeha, a polaznicima sve najbolje i učite od njega.
Srđan Jović
Šef servisa, restoran “Stamboljiski” Niš
Već nekoliko decenija se bavim ugostiteljstvom i imam prilično bogato iskustvo. Znam koliko je gost zahtevan, a koliko vlasnik. Znam šta znači kada si konobar i kada si šef konobara. Sašu sam upoznao u preopening fazi restorana “Stambolijski” gde je uvodio sistematizaciju i sproveo obuku. Ja sam ga na početku prihvatio sa rezervom jer sam hteo da od njega vidim dela. Nakon što sam i video dela postao je za mene kolega sa velikim iskustvom. On ume da vodi osoblje, ume da reaguje i sa vlasnicima i gostima. Polaznicima želim puno supeha, kao i kolegi Saši.
Miloš Jovanović
Šef kuhinje “Mali vrabac” Skadarlija Beograd
Po ubeđenju sam kuvar i po pozivu vitez kuvarstva. Ljubav u svemu - to je moj moto. Sašu sam upoznao pre nekoliko godina u toku zajedničkog rada i prepoznao sam našu zajedničku strast i ljubav prema kulinarstvu. Tokom proteklih godina obojica smo krenuli sa obukom i edukacijom mlađih kadrova. Cenim Saleta kao dobrog čoveka i velikog stručnjaka i kolegu. Mislim da je Saša konačno pokrenuo ono što najbolje ume. Polaznicima savetujem da pažljivo slušaju i čitaju i između redova jer od njega svi učimo .
Snežana Baba
Predsednik Udruženja “Novoseljanke” i kreator manifestacije “Banatski hleb” u Banatskom Novom Selu
Sašu sam upoznala pre nekoliko godina kada sam ga pozvala za savet o tome kako da formiram manifestaciju “Banatski hleb”. Od tada on je uvek naša podrška i postali smo veliki prijatelji. Naravno da znam za emisiju “Paklena kuhinja” i “Moja mama kuva bolje od tvoje”, ali imala sam priliku da ga upoznam i u ulozi savetodavca sa velikim iskustvom. Danas je naša manifestacija priznata u zemlji i nagrađivana jer sve smo radili zajedno i kreativno. Imala sam ideju i hrabrost da pitam ono što ne znam i naučila sam da ja to mogu. Moja poruka polaznicima - Pitajte i vi Sašu Mišića. Srećno i berićetno neka ti bude, Sale.
Nada Đokić
Agencija Stira
Završila sam Pravni fakultet i studirala Turizam. Već nekoliko decenija imam svoju knjigovodstvenu agenciju i svojim znanjem pomažem pravnim licima. Sašu sam upoznala pre više godina kao čoveka koji je dosao iz inostranstva sa velikim školama i idejama sa ciljem da se nastani u Srbiji i uloži svoje stručno znanje. To je i uradio i od tada pomaže hotelijerima, ugostiteljima i mladim kolegama kao što sam i ja da nađu za sebe i pravi put do dobrog poslovanja. Saši želim da i dalje ima puno snage, a polaznicima savetujem da iskoriste jedinstvenu priliku. Ja ću se upisati prva...
Mišo Marković
Vlasnik restorana “Boomerang”, Loznica
Bavim se uređivanjem enterijera u objektima. Također imam jednu kafee igraonicu u Loznici i kada sam hteo pokrenuti svoj novi restoran, puno sam razmišljao koga treba da pozovem. Odabrao sam pravog čoveka. Puno smo sarađivali uspešno, ali nije bilo lako. Ja kao vlasnik, nestrpljiv u želji za rezultatima, a Saša uporan i nepopustljiv. Obojici nam je parametar bio kvalitet. Sada već treću godinu restoran radi i stalno proširujemo kapacitete. Moj savet polaznicima je: Iskoristitie njegovo znanje na vreme za vašu budućnost. Saši želim i dalje puno uspeha.
Vladimir Jevtić
Predsednik Asocijacije za bezbednost saobraćaja
Moj poziv je bezbednost i sigurnost pre svega, fair play u vožnji. Sašu sam upoznao pre nekoliko godina kao jako kreativnu osobu koja nesebično deli svoje znanje. Kao i ja, i on se tada bavio obukom i edukacijom, po restoranima i hotelima, Naša zajednička tema je bila bezebednost i sigurnost. Svim polaznicima mogu da poručim: Sa Sašom ćete biti bezbedni, u smislu obezbeđeni dobrim znanjem, a nakon toga bićete sigurni u smislu sigurnosti u vašoj struci sa vašim znanjem. Saletu želim - Samo napred. Pratimo te svi...
Nikola Aksentijević
Košarkaški trener, Kragujevac
Košarkaški trener sam i znam šta je timska igra i koliko je bitna. Moja ljubav i pasija su sport i kokteli. Ovo prvo sam studirao i radio dugo, a ovo drugo sam učio radeći. Tada sam upoznao Sašu u okviru projekta u kojem sam učestvovao kao polaznik u edukacijama i obuci. Ono što nisam dobro znao naučio sam od njega, a to što sam učio mogao sam posle i da primenim. Velika mi je čast bila videti kako velikan svog zanata radi. Polaznicima poručujem: Budite strpljivi i pažljivi. Jedino tako ćete dobro da naučite sve što vam je potrebno. Saši želim: Samo napred!
Petar Delić
Šef kuhinje Gemelle ristorante, Australija, Sidney
Kuvar sam po zvanju i pre nekoliko godina sam se odselio u Australiju i sada sam šef kuhinje u restoranu. Volim kreativnost u kuhinji i poštujem staru školu, ali kombinujem je sa modernim tehnikama. Upravo to je i bio Sašin i moj poslednji razgovor pred odlazak u Australiju. Bio sam mlad i neiuskusan i malo uplašen od toga šta me čeka tamo. Saša mi je izneo svoje mišljenje o tome šta će me čekati tamo i šta oni očekuju od mene. Rekao mi je da treba iskreno da postupam, pre svega sa sobom i svojim znanjem. Ukazao mi je da je iskreno i dobro reći seb i priznati: Ne znam, ali želim da učim. I učio sam. Sada, nakon toliko godina provedenih ovde u Australiji znam da je to bio odličan savet. Ako želite staru dobru školu sa modernom tehnikom i načinom primene, učite od Saše i bićete uspešni na svakom kontinentu. Saši zelim i dalje uspešan rad i na tom polju.